LEOPARD SA KILIMANDŽARA by Larionova Olga

Author:Larionova Olga
Language: eng
Format: mobi
Tags: Polaris CD2
Publisher: KENTAUR
Published: 1978-12-27T00:00:00+00:00

6.

"Il je odletela?" upitao sam.

"Zašto? Doleteo je Tuan i otišli su na spavanje. Ako dođe poziv, otići ćemo ja ili Lakost."

"A uniforma?"

"Triko? Dobar bih ja bio u njemu. Snaći ću se već i ovako. Uzgred budi rečeno, Il je rekla da bi trebalo da budeš kod kuće na doručku."

"Tačno je. A ovde više ništa neću dobiti?"

"Znaš šta? Hajdemo u kihinju."

To u stvari nije bila prava kuhinja, već radni kutak, nekakvo predvorje raja. Iz susedne prostorije mirisalo je na svežu kafu i još nešto prženo.

"Hladno meso, kafu i jagode", doviknuo je Džabža. Tog istog časa metalne ruke pružile su iza vrata sve što je traženo. Džabža je prihvatio tanjire i postavio ih pred mene.

"A ti?" upitao sam ga.

"Lakost i ja smo upravo doručkovali. Ne stidi se. U Jegerhauenu nećeš dobiti medveđe meso."

"A odakle ti ono ovde? Na Veneri, čini mi se, još nisu počeli da gaje medvede."

"Bili smo u lovu." Džabža se blaženo osmehnuo. "Jer, mi na to imamo pravo, samo oružje ne sme da bude novije od hiljadu devetstote godine. U tome je problem. Kroz mesec dana ćemo krenuti u lov na jelena. Hoćeš li sa nama?"

"Idete svi, učetvoro?"

"Ne, Il to ne voli."

"Čudnovato. Čovek bi mogao da pomisli suprotno. A njen brat?"

"Kakav brat?"

"Tuan", rekao sam ne baš mnogo sigurnim glasom.

"Kakav joj je on do vraga, brat! Jednostavno - žutokljunac. A oni odista i liče. On odlično puca, ima muzejski vinčester. No, jesmo li se dogovorili?"

Odmahnuo sam glavom.

"Dopada ti se u Jegerhauenu?"

"Da", rekao sam čvrstim glasom. "Dopada mi se tamo, Džabža."

Pogledao me je i više me ništa nije pitao. Bio je to odista momak koji je začudujuće brzo sve shvatao.

Uzeo sam za peteljku najveću jagodu i počeo da je vrtim pred sopstvenim nosem. Kako je sve jednostavno bilo u toj kolibi. Večere pri svećama, lov, muzejski vinčester... Kao da ih ono, što je potreslo celo čovečanstvo, nije ni dotaklo. A možda oni i ne znaju?

"Slušaj, Džabža, a da li odista znate ono?"

"Nego šta", odlično me je shvatio i nije se uopšte začudio.

"I kome je to samo palo napamet prvome da obnaroduje takve podatke? Samom Erberu?"

Pogledao me je malo začuđeno.

"Interesantno, a kako ti zamišljaš to tvoje: 'obnarodovati'? Možda misliš da su u svakoj kući okačili spiskove ili da su uputili pozive: 'Treba da se javite tamo i tamo da bi ste se upoznali sa datumom sopstvene smrti...' Ne, dragi moj. Ono što se tada dešavalo - ne može se opisati. Kongres psihologa, konferencija sociologa, fonoplenumar heopsihologa, kongres neurologa, simpozijum neuropatologa, svezemaljski fonoreferendumi su obavljani jedan za drugim, kao potok meteorita. Sve je kiptelo, vrilo, kao kaša u loncu. I tek kada se apsolutna većina izjasnila protiv konzervacije tih prokletih podataka i za obavljanje eksperimenata na strogo dobrovoljnim principima - tek tada je Komitet 'Overatora' doneo 'Odluku o dostupu podacima...' - postoji takav talmud. Čitali su ga kao fantastični roman - sve sama upozorenja tipa: ako nadesno kreneš - san ćeš izgubiti, ako nalevo kreneš - apetit ćeš izgubiti, a ako pravo kreneš - devojke te neće voleti..."

"I ipak si krenuo."

"Pročitao sam i - krenuo.

Download

Copyright Disclaimer:
This site does not store any files on its server. We only index and link to content provided by other sites. Please contact the content providers to delete copyright contents if any and email us, we'll remove relevant links or contents immediately.